Cm D7 Gm D# Cm D7 Gm Gm Cm Спалио је јули сено, а Тиса незапмћено опала... F B D7 И открила спруд крај шлепа ко створен за њена лепа стопала. Gm Cm Стари јој је био лађар, полурумун-полумађар, бесни кер... D# D7 Gm Ал` према мени никад зао, некако је знао да му волим кћер. Бодом ситним као презла моја име је извез`ла стидљиво... Плавим концем на гаћице и под карнер спаваћице, једва видљиво. Скрила чамац млада трска коју можеш са два прста повити. Молила се Богу суше да што дуже не да им отпловити. G Cm D7 Gm D# Ту ноћ је Тиса надошла, а на њој ношња раскошна... F B D7 Само сандалице, прстенчић и у коси венчић од ивањског цвећа. Cm D7 Gm D# Па ипак, није несрећа, што ме се она не сећа. Ма какви. Cm D7 Gm Несрећа је што се ја ње сећам... Наставила вода расти, није хтела наглас касти, а знала је.. Другог јутра све по старом, ал` никад да с лађе Гаров залаје? Заклела ме да је чекам, да ће ме се цела века сећати. На промаји жар малакше... Има л` ишта лакше нег` обећати? Ноћ кад је Тиса надошла, на њој ношња раскошна... Само сандалице, прстенчић и у коси венчић од ивањског цвећа. Па ипак, није несрећа, што ме се она не сећа. Ма какви. Несрећа је што се ја ње сећам...