Capo 5 Em C Am Bm Em C Pišem ti još jednu pesmu, sad smo opet na početku Am Bm Večeras kući doći neću, jer je tražim kô i sreću Em C Mama, postao sam preskup, al' skupo plaćam ovu sreću Am Bm Pogledaj oči - sada led su, ne vidim isto kao pre nju Em C Aj' reci zašto me zoveš kad naše samo je problem? Am Moj put tako je proklet Bm Valjda znamo se bolje, idi najbolje što pre Jer žene lako prebole, Em zato nek ode sve C I zovi kišu da mi pljušti, svetlo neka otme san Am Bm Jer je jesen mi u duši kad već nije voljena Em C Ja mrzim leto jer je njeno, noć je moja, njen je dan Am Bm Zato sunce brže zađi da vas više ne gledam Em C Krvave ruke na papiru, ne smem da pogledam šta pišu Am Bm Tužne note na klaviru što podsećaju na kišu Nemam nijednu našu sliku, sećanja nestala u dimu Sve ove ribe kô na filmu da bih izlečio prazninu Više ne mogu, ne želim - neka sve odu, ne vredi Ti budi još tu, ne beži U meni noću je nemir, pišem ti strofu jer bledim Više ne mogu se setim, kako je bilo pre Pa zovi kišu da mi pljušti, svetlo neka otme san Jer je jesen mi u duši kad već nije voljena Ja mrzim leto jer je njeno, noć je moja, njen je dan Zato sunce brže zađi da vas više ne gledam