Foršpil: |Am|Dm|C|G| |Am|Dm|C|G| |Am| Am C G Toga jutra sam stigao putničkom klasom Dm Am Pa kući sa stanice časom F G Am Dsus4 D Kroz bašte i prečice znane Am C G A u vojsci sam stekao druga do groba Dm Am I hroničnu upalu zgloba F G Am Suvenir na stražarske dane prijelaz: |C|G|F| E Am Ušao sam na prstima C G Am Mati beše već budna i brzo se prekrstila prijelaz: |C|G|F| E Am Reče: prošlo je k'o za čas C G Am Baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas E F Pa će ti svirati, a ti ćeš birati E F Svirajte mi "Jesen stiže, dunjo moja" Dm Jesen rana G F G C A7 Nek' zazvone tambure u transu Dm E Am Znam da nije pesma ova Am G C A7 Za veselje i svatova Dm G C Al' ja moram čuti tu romansu E F Svirajte mi jesen stiže dunjo moja Dm Al' polako G C Da mi ne bi koja reč promakla Dm E Sklon'te čaše i bokale Am Razbio bih svet od šale Dm G C Da je samo slučajno od stakla E Dunjo moja Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča, parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom. Već po redu poželeh im zdravlja i sreće, iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom. Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih! Širok osmeh i zlatan zub: "Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub nego zapovedi šta ćemo svirati!" Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu. Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu! Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako, da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja... Retko odlazim kući a pišem jos ređe, i slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne. Al' nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene, sve prave su ljubavi tužne. Nikom ne pričam o tome. Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem. Spas mi donose cigani, oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih, oni me pitaju šta da sviraju... Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana, nek zazvone tambure u transu. Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac, al' ja moram čuti tu romansu! Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako, da mi ne bi koja reč promakla. Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale, da je samo slučajno od stakla, dunjo moja... Dejan Tanasić Kontakt: [email protected]